SARAN

Šaran (lat. Cyprinus carpio) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom košljoribe i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana. Naziva se još i krap, krmača, dunavski lisac.

Opis i građa

Šaran živi u mirnim i toplijim vodama i može da dostigne dužinu od jednog metra i masu i preko 20 kg. Ima izduženo, oblo telo i krupnu glavu na kojoj su usta okružena sa četiri izraštaja u vidu brkova. Može se obrazovati i izraštaj u obliku cevi kojom šaran usisava hranu sa rečnog dna. Ima jedno leđno peraje koje počinje oštrom žbicom. Leđna strana tela je različito obojena u zavisnosti od staništa na kome živi, dok je trbušna uglavnom svetlija.

Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa privrednog aspekta. Od svih riba najčešće se nalazi na našim trpezama - ribnjački šaran – golać - (lat. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Profil divljaka (lat. Cyprinus carpio morpha regina) menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Profil ribnjačkog šarana je 2 do 2,5 kg.

Navike, stanište, rasprostranjenost

Šaran obično bira kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i „dunavski lisac“, jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.

Razmnožavanje

Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.

Kako se hrani šaran



Mit o načinu na koji se hrane šarani, razrešen je na osnovu brojnih istraživanja i posmatranja ribe u njenoj prirodnoj okolini.
U daljem tekstu biće objašnjenjo uzimanje hrane usisavanjem, zatim uzimanje ustima, kao i kombinacija ova dva načina.

USISAVANJE


Usisavanje je uobičajan način uzimanja hrane.Odvija se na tako što riba prvo zatvori usta, i ispušta vodu kroz škrge. U usnoj šupljini stvara podpritisak, pomoću kog usisava određenu količinu materjala za koji smatra da je moguća hrana. Potencijalnu hranu fiksira jezikom i nepcem, i ako je potrebno dodatno ispere usisavanjem vode. Ukoliko receptori za ukus, koji se nalaze na ribljim ustima, brkovima, po celoj usnoj šupljini i na škrgama, prepoznaju usisani materijal kao hranu, proces `varenja` se nastavlja. Šaran u ždrelu ima ždrelne kutnjake, pomoću kojih usitnjuje hranu ukoliko je potrebno, potom hrana odlazi u creva. Šaran, za razliku od predatorskih riba, nema želudac, pa hrana brzo prolazi kroz probavni sistem.
Ukoliko usisani material nije prepoznat kao hrana, riba ga izbacuje iz usta.


Bitno je znati, da je šaran po svojoj prirodi vrlo radoznala životinja, pa često testira sve što liči na potencijalnu hranu.
Šaran može da usisa hranu sa 4-5 cm udaljenosti i to brzinom od 0.6 m/s.

UZIMANJE USTIMA


Takođe prirodan i čest način uzimanja hrane. Na ovaj način lako skidaju hranu sa dna, koja je jače pričvršćena ( školjke, puževi i sl.), kao i hranu sa površine. Riba prilazi hrani ( koja je obično veća ), otvara usta, prislanja ih na hranu, lagano je usisava i guta.
Na isti način riba uzima i mamac sa udice, naročito ukoliko nije imala loše iskustvo u skorije vreme (bila ulovljena ili pobegla sa udice).

KOMBINACIJA USISAVANJA I UZIMANJA HRANE USTIMA


Šaran uzima hranu gde god se ona nalazila. Npr. Rije po mulju, ustima formira nešto poput usisuvača, potom kombincijom ove dve tehnike odvaljuje zemlju i mulj. Kasnije tu materiju usisava, u ustima fiksira, detektuje i pročišćuje.


Poznat je i način, kada riba uputi snažan mlaz vode iz usta, prema mekšem ili muljevitom dnu, uskovitla talog sa dna, pa riba posiše lebdeće čestice s hranom.