BODORKA

Bodorka

Simpatična jatna riba koju u nekim krajevima zovu još i crvenookica. O njoj se dosta zna, a dosta je i napisano. Bodorka je bela riba iz porodice šarana.BODORKA
Zivi u svim krajevima nase zemlje.Glavna karakteristika po kojoj se razlikuje od svoje najblize rodjake crvenperke: oko zuto kao zlato sa crvenom pegom u gornjem delu.Peraja, medutim, mogu biti rumena, narandzasta ili zuckasta. Krljusti su krupne i lako se skidaju. Da bi bili jos sigurniji pogledajte joj i usta.Zubi u crvenperke su dva reda, kod bodorke u jednom redu.U repnom peraju crvenperka ima 17 „žbica“, a bodorka 19. bodorka naraste do kilogram težine ali obično se love manji komadi. Bodorka je najčešće prva riba koju ribolovac početnik ulovi kod nas. Toliko je česta u našim vodama da je svako poznaje. Rado ide na udicu i lovi se tokom cele godine.
Gde se bodorka zadržava
Voli dublja mesta gde je dno tvrđe, strujanje vode umereno, a naročito tamo gde postoje „leje“ vodenog bilja. Najradije se zadržava na ivicama ševara, rogoza, tršćaka, u blizini panjeva i živog drveća. U tekućim vodama posebno bira mesto gde voda nanosi hranu, razne insekte i drugo, iza podvodnih peščanih sprudova. Naći ćemo je i pored splavova, koji duže vreme stoje u vodi, jer sa njih skuplja sitne pužiće golaće koji padaju sa drvene građe. Dobra skloništa su joj i iza brana, jazova i drugo. U porastu vode naći ćemo je na ulazima kanala, ušćima potoka, na poplavljenim livadama itd. U jesen kada počne da odumire vodeno bilje, bodorka traži dublju vodu. Tu će se zadržavati u toku cele zime u većim jatima. Jesenji meseci, pred početak hladnoće, najbolje su vreme za lov bodorke, kao i kraj zime, kad hladnoće popuste (nemari ni što ima pomalo snega). Jedino što bodorka ne voli „snežnicu“ – vodu od otopljenog snega u planinama. U to vreme naj slabije ide na udicu. Inače, može da se lovi čak i zimi ispod leda.
Mamci za bodorku
Jelovnik bodorke je veoma raznolik pa je zato i izbor mamaca koje uzimaju vrlo različit, različitiji nego kod drugih riba. Kod nas se naj više love na glistu, hleb ili testo, ali i na crviće naročito one iz džigerice. Stari hleb bez kore mešaju sa dvopekom i kuvanim krompirom (1:5), prave od toga testo, dodaju malo putera, pa od testa oblikuju valjčiće. Neki idu i dalje: testo oboje karminom ili šafranom, zašećere ili dodaju malo meda, malo belog mekog sira, mešaju sa iseckanim glistama itd. Ko hoće može da isproba ali naš naj bolji mamac biće i ostaće gliste i običan hleb. Kao mamci upotrebljavaju se još i seme konoplje, nakvašeno zrnevlje pšenice, ječma, osinje larve, sitni puževi golaći itd. Bodorka jede i biljnu hranu pa čak i zeleni mulj.
Kako se mame bodorke
Ulove bodorke možemo povećati ako se hranom primame na jedno mesto. Tu ulovi mogu da budu i rekordni.neki put je dovoljno da svremena na vreme bacimo u vodu, na mesto gde lovimo, pregršt zgnječenog raskvašenog belog hleba, koji će se u vodi raspasti u oblačić magle. U brže tekućim vodama baca se kao „ privada“ tvrđa hrana: hleb pomešan sa ilovačom, razno kvašeno zrnevlje, kuvani krompir i dr. To je, u ostalom, poznato našim ribolovcima jer tako primamljuju i drugu ribu, u prvom redu šarana. Na takvim mestima uspeh u lovu može da iznenadi i naj iskusnijeg ribolovca.
Kakav pribor?
Pribor za lov bodorke mora biti lak i fin. Udica sutna, predvez tanak, najlon fin, tanak, što manje primetan, plovak što je moguće lakši. Udica se optereti sitnom olovicom, tek toliko da što pre stigne do željene dubine, da mamac ne napadnu sitne ribe. Štap, lak, ali dovoljno dugačak. Ispod drveća, razume se, treba kraći štap, kao i kad lovimo ispod strme obale.
Izbor mesta
Bodorke možemo loviti tražeći ih na raznim mestima ili na jednom mestu koje odaberemo. Ako hoćemo da lovimo bodorke duže vreme na jednom mestu, onda u prvom redu treba mesto dobro ispitati dali je podesno za taj posao. Prvo treba izmeriti dubinu, ispitati (olovicom) kakvo je dno, dali ima krša ili granja. Prilikom izbora mesta treba dobro paziti na položaj sunca. Najbolje je da nikakva senka, ni ribolovčeva ni senka pribora nepadaju na vodu. Ako to već nije moguće, onda da te senke budu što manje vidljive, jer bodorka je naročito osetljiva baš na senke. Rukovati priborom odnosno štapom, tj zabacivati i vaditi udicu treba što smirenije. Mnogi na to nepaze, a za to je, naprimer, kod lova pastrmki jedna od naj važnijih stvari, pa zašto to ne bi važilo i za bodorku koja je takođe vrlo osetljiva riba. Svaki neprirodni pokret ili senka na obali ili vodi smanjuje izglede za dobar lov. Još jedna napomena: leti, za toplih dana, veći primerci bodorke vole da se zadržavaju na površini vode iza guste drezge, pa u tom slučaju bodorke vole da skoče i za veštačkom mušicom. No, mušica joj se mora dobacivati pravo pred nos, što nije tako ni teško, jer tu obično vidimo bodorku. Lovljenje bodorke, kao što saznajete svakom je pristupačna zabava, pogotovo kada nema prilike da se lovi druga riba. One se, love tokom cele godine. Nova iskustva govore da pravi mamci idu redosledom: crvić, pšenica, hleb, pa i kuvan kukuruz uz prethodno mamljenje ovom žitaricom. Crvić najvećim delom godine, pšenica već od kraja jula do kraja avgusta i s proleća u martu, hleb u vidu „ruže“ u pauzama kada bodorka ne pokazuje interesovanje za prethodna dva mamca. Prihranjivanje skvašenim, dobro zgnječenim hlebom, oblikovanim u kugle u koje su ubačeni crvići, višestruko povećavaju izglede za dobar lov. Kugle veličine osrednje pesnice treba da padaju na dno i na stajaćim vodama što preciznije na jedno mesto u prečniku naj više do jednog metra. Na tekućim vodama kugle se bacaju nešto uzvodno da ih voda spira. Riba se neće pojaviti odmah, ali nakon sat – dva bićete prijatno iznenađeni. Na hranjenim mestima pojaviće se i druga, uglavnom bela riba: klen, škobalj, mrena, crvenperka, nosara, karaš, babuška pa i šaran ako ga ima.
Najlon prečnika za bodorku 0.10 do 0.16, udice od 18 – 14.   [You must be registered and logged in to see this link.]

Pre neki dan pecajuci na Savi belu ribu, Laki upecao bodorku od 520gr.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ne 1000 Vladane vec 520gr, lepo pise.